Vetar

Pokusao sam da cujem sta mi vetar govori ali ja i on ne pricamo istim jezikom. Hodao sam ulicom, osluskujuci bez uspeha. Shvatio sam da ukoliko zelim da ga razumem, moram i sam da postanem jedan.

Kakav je vetar? - zapitao sam se. "Brz, hladan, neuhvatljiv"- bila je moja prva pomisao. A onda sam shvatio da vetar nije uvek takav. Po potrebi, on ume da bude i  lagan, topao i drag. Vetar je simbol za dualnost, kao i sve ostalo. Shvatio sam da je upravo ta dualnost ono sto ga cini slicnim coveku, a opet, i ta dualnost je veoma razlicita od ljudske. Isprva, nisam mogao da dokucim u cemu je toliko ta dualnost drugacija, jer vetar je ziv kao i sve ostalo sto je priroda stvorila, ali posle izvesnog vremena razmisljanja u hodu odsutnosti, kao da mi je kliknulo. Vetar nema unutrasnje sukobe. Zna kada je pravo vreme za ispoljavanje odredjene osobine, ne suzbija ni jednu od njih i one se medjusobno ne suprotstavljaju jedna drugoj. Ne postoji potreba za promenom. Kao da mi je sapnuo: "Takav sam, kakav sam i briga me da li ti se dopadam" Jednostavan je, a jednostavnost je savresenstvo...

Stigao sam do svog odredista, klupe u obliznjom parkicu na kojoj sam voleo da sedim, posmatram i razmisljam od kada znam za sebe. Vetar je postao malo jasniji. Zapalio sam cigaretu i osmehnuo se kao da mi je taj osmeh  zabranjena strast. Jer na neki nacin je i bio, javljao se samo u situacijama kada sam postigao neki, za mene znacajan uspeh. To se nije desavalo veoma cesto jer uspeh se za mene nikada nije nalazio u materijalnim stvarima, ljubavi ili pak dobijenom "ratu", odnosno raspravi. Osim ukoliko taj rat nije onaj najtezi, unutrasnji rat, a on je u mom slucaju tek poceo. Ne, za mene se uspeh nalazio u razumevanju i saosecanju. Dugo sam vremena bio hladan, zaboravio sam kako biti covek i svaki put kada mi je drago zbog nekoga ili zao odredjene osobe ili grupe ljude, ja sam zadovoljan sobom jer znam da sam blize toj toplini, toj drugoj strani vetra. Bez nje cu se pretvoriti u necoveka. Bez ove hladnije, necu preziveti. Ukoliko se te druge strane budu medjusobno borile, ostajem isti. Nezadovoljan. Jos uvek nisam naucio kako da ih pomirim, jer ne znam ni kako sam ih posvadjao. Zbog toga sam prinudjen da budem uvek pola bica, a ne celo.

Ponekad jedna polovina, ponekad druga. Jer upravo zbog tog sukoba koji postoji izmedju njih, kada dozvolim obema da vode, nastaje haos i destrukcija. Neko bi rekao da je to sizofrenija, a meni je postalo jasno poput vedrog neba da je svaki covek pomalo sizofrenicar. Vecina se boji da sebi to prizna, svi zagovaraju neku iskrenost a jos nisu resili situaciju dvolicnosti sebe. Poceo sam da govorim, a vetar mi je bio sagovornik...

"Sta uopste znaci biti iskren? Govoriti istinu? 

-Da.

Ako je tako, kazi mi onda vetre, sta je to istina?! 
Nesto oko cega se svi slazu? 

-Ne. 

Ne? Kako ne? 

-Kasnije.

Ne zelis da sada diskutujes o tome? 

-Da.

U redu, drugi put. Da se vratimo na moje prethodno razmisljanje o dvolicnosti.
Uostalom da li je "dvolicnost" uopste dobar termin? Zasto ne postoji neka adekvatnija rec? Nesto kao "trolicnost", "cetvorolicnost" ili pak "desetolicnost"? 

-Ne shvatam.
 
Kako ne shvatas?

-Komplikujes.
 
Ne, ne komplikujem! Zelis da ti pojasnim? A kako to da uradim kada ne slusas sta ti govorim?
Ja ti kazem jedno, a ti cujes drugo. Kako to vetre? 

-Ja sam jednostavan.
 
Pa covek je komplikovan, ne znam zasto. Evo, iskren da budem ne mogu da ti pojasnim coveka.
Barem ne na ovaj nacin.

-Znas li zbog cega?

Mislim da znam. Mislis li isto sto i ja?

-Mozda, kazi mi sta mislis.
 
Da bi se covek mogao objasniti recima, potreban nam je novi jezik. 
Jezik u kome svako slovo predstavlja jedno osecanje. Svaka rec, jedna covekova strana. A svaka recenica, jedan aspekt covekove duse.
Razumes li me sada, vetre?"

-Da.

Prestao sam sa imaginarnim dijalogom i dopustio sebi jos jedan samo-zadovoljni osmeh. Osetio sam se poput nekog narkomana, kome je droga razumevanje, a filozofiranje - špric. Imao sam osecaj da je moj dijalog sa vetrom trajao krace od trenutka ali je istina bila da je proslo dosta vremena. U parku je postalo hladno i sunce je pocelo da zalazi. Ustao sam, pozdravio svog novog prijatelja i otisao. Vreme je teklo, koraci su utihnuli i ja sam se jos uvek obucen, bacio u svoj krevet i zaspao. Sanjao sam kako me vetar nosi u neki lepsi svet.

Herman Hesse - Sidarta

Citati: 

• Tvoja dusa je vasceli svet
• Sidarta je pred sobom imao samo jedan jedini cilj: Da u njemu bude sve prazno, bez zedji, bez zelja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da vise ne bude JA(ego), da opustela srca nadje mir, da u mislima, u nebicu, bude otvoren cudima - to je bio njegov cilj. 
• Kada budem sve savladao i umro, kad se svaka pozuda i nagon u mom srcu stisaju, razbudice se ono poslednje, najdublja nit, ono sto vise nije JA vec velika tajna.
• Potrebno je dosta vremena da covek nauci da se nista ne moze nauciti.
• Postoji samo jedno znanje, a ono je svuda. To je Atman, to je u meni, u tebi i u svakom bicu. Znanje nema goreg neprijatelja od hteti-znati, od ucenja.
• Mi trazimo izbavljenje od svog JA.
• Covek treba da duboko utone u misli, do dna osecanja, sve donde gde pocivaju uzroci jer je sagledavanje uzroka sustina razmisljanja i jedino se tim putem osecanja pretvaraju u saznanje, ne isceznu vec postaju stvarna i pocinju da zrace iz sebe ono sto je u njima.
• Smisao i sustina se nisu nalazili negde iza tih pojava(Hesse misli na prirodu i prirodne pojave, svu materiju), oni su bili u njima, u svemu.
• Svi su blagodareni, iako njima samima treba blagodariti. Svi su pokorni, svi zele da budu prijatelji, da slusaju, a da malo misle. Ljudi su deca.
• Ljubav se moze isprositi, kupiti, dobiti na poklon, naci na ulici ali se ne moze silom oteti.
• U trenutku u kom sam doneo ovu odluku znao sam i to da cu je ostvariti. Moj cilj me privlaci, on ne dopusta da mi u dusu prodre bilo sta sto bi bilo suprotno mom cilju. To je ono sto sam naucio kod samana. Svako moze da "baca cini", svako moze da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da ceka, ako ume da posti.
• Ljubavnici ne smeju da se razilaze, a da se jedno drugom ne dive, a da oboje nisu podjednako i pobedjeni i pobednici.
• Ljudi naseg soja kanda ne mogu da vole. To mogu ljudi detinjeg uma, u tome je njihova tajna.
• Sladostrast i smrt su srodne.
• Dobro je da covek sam iskusi sve sto treba da zna.
• Vestina slusanja se sastoji od toga da treba slusati smirena srca, strpljive, otvorene duse, bez strasti, bez zelje, bez suda i misljenja.
• Vreme ne postoji.
• Nista nije bilo, nista nece biti, sve jeste, sve ima svoje bitisanje i sadasnjost.
• U zivotu obicnog, detinjeg coveka preovladaju zelje, nagoni, a ne misli i saznanja. Ljudi radi njih zive, stvaraju neizmerna cuda, putuju, vode ratove, neizmerno pate, neizmerno trpe.
• Otkriti svoju ranu dobrom slusaocu je isto kao i kupati se u reci dok se rana ne rashladi i sjedini sa rekom.
• Kada neko trazi, lako se moze dogoditi da mu oko vidi samo ono sto trazi, da nije u stranju bilo sta da nadje, da primi u sebe, jer misli samo na ono za cim traga, imajuci svoj cilj, opsednut je tim ciljem. Traziti znaci imati cilj.
• Saznanje se moze saopstiti ali ne i mudrost.
• Suprotnost svake istine je takodje istina.
• Nikada jedan covek, ili jedno delo nisu potpuno sansara ili potpuno nirvana, nikad jedan covek nije sasvim svetac ili sasvim gresnik. Tako nam se cini jer smo podlozni varci da je vreme nesto stvarno. Svet je u svakom trenutku savrsen, svi gresi vec nose u sebi oprostaj, sva mala deca vec nose u sebi starce, sva odojcad smrt, svi samrtnici vecan zivot.

Herman Hesse - Demijan

Citati:
 

• Zivot svakog coveka je put ka samome sebi.
• Mi mozemo razumeti jedan drugog ali svako od nas moze da protumaci samo sebe samog.
• Covek ne moze da izmoli nista bitno.
• Od ljudi se ne treba nikada plasiti.
• Ako se covek plasi od nekog, to dolazi od tuda sto je tom nekom ustupio moc nad sobom.
• Strah nas upropascuje, moras ga se osloboditi.
• Nista coveku nije odvratnije nego da podje putem koji ga vodi ka njemu samom.
• Mi mozemo nekog dobro da posmatramo i onda mozemo cesto da kazemo prilicno tacno sta on oseca ili misli, a onda vecinom mozemo i da predvidimo sta ce on da ucini sledeceg trenutka.
• Mora uvek da se pita, mora uvek da se sumnja.
• Svako mora sam da odgovara za svoje postupke.
• Pametan govor ne vredi bas nista, samo se covek udalji od samoga sebe, a to jeste greh. Covek mora umeti da se uvuce potpuno u samoga sebe, kao kornjaca.
• Postoje mnogi putevi na kojima Bog(Abraxas) moze da nas usami i dovede same k sebi.
• Ideali nas cine neosetljivim.
• Sudbina i osecanje su imena jednog pojma.
• U nama unutra ima nekog koji sve zna, sve hoce i sve cini bolje nego mi sami.
• Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ko hoće da bude rođen, mora da razori jedan svet. Ptica leti ka bogu. Bog se zove Abraksas!
• Sto se dovoljno jako htelo, to se i uspevalo.
• Ako covek nesto nuzno potrebuje, nadje to sto mu je nuzno, onda mu to ne pruza slucaj, nego on sam, njegova rodjenja zudnja u moranje ga odvode tamo.
• Nasa dusa uzima svagda udela u neprekidnom stvaranju sveta.
• Sve sto je sazdano u prirodi, nalazi se prethodno sazdano u nama.
• Uracunavamo u svoju licnost, samo ono sto saznajemo kao individualno razlicito.
• Covek ne sme nicega da se plasi, niti sme da smatra za zabranjeno ono sto dusa u nama zeli.
• Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nesto sto je usadjeno u nama samima. Ono sto nije u nama samima to nas ne uzbudjuje.
• Ne postoji druga stvarnost sem one koju mi sami stvorimo.
• Svi zivimo u snovima ali retki zive u svojim vlastitim.
• Nema nijedne, nijedne duznosti za probudjene ljude sem ove jedne: Traziti samoga sebe, postati cvrst u sebi samome, napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi.
• Ljudi pribegavaju jedni drugima zato sto se plase jedan drugog, gospoda za sebe, radnici za sebe, naucnici za sebe. A zasto se plase? Covek se plasi samo onda kad nije sam sa sobom u dosluhu. Plase se zato sto nisu nikada sledovali svom vlastitom bicu. Zajednica od samih ljudi koji se plase od nepoznatog u sebi samima.
• Covek mora da nadje svoj san, onda mu put postaje lak. Nema neprekidnih snova, svaki san odmenjuje nov i nijedan se ne sme zadrzavati na silu.
• Ako mogadnete jednom tako da molite da ste u sebi potpuno ubedjeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu.
• Niko ne sanja ono sto ga se ne tice.
• Nista novo ne dolazi bez smrti.

God's Unwanted Children

Our fathers were our models for God. If our fathers failed, what does that tell you about God?
You HAVE to consider the possibility that God doesn't like you. He never wanted you. In all probability he hates you!
This is not the worst thing that can happen.

WE DON'T NEED HIM!

Fuck damnation, man! Fuck redemption!
We're God's unwanted children, SO BE IT!

Once you lose everything...you are free to do anything!

AbraXaS.